Елекротерапије

Електротерапија представља коришћење бројних модалитета електричне струје који се добијају помоћу модерних електронских уређаја у терапијске сврхе. Електротерапија изазива дилатацију (ширење) крвних судова и појачава циркулацију крви и лимфе, при чему се повећава трофика ткива и поспешује реапсорпција едема и смањење отока. На тај начин смањује се запаљенски процес и помаже да се одстране фактори који доводе до бола. Електротерапија на бол делује аналгетички што значи да веома добро смањује болност, дражењем рецептора у кожи и ослобађањем ендогених опоида као и побољшањем циркулације крви и лимфе. Поспешује регенерацију периферних живаца и остеогенезу (зарастање) код прелома костију.

Најчешће се користи у лечењу:

• спортских повреда
• артроза и артритиса
• уганућа и извртања зглобова
• повреда лигамената и мишића
• проблема са нервима
• болова у лумбалном и вратном делу кичме
• болног рамена и лакта

Највећи ефекат постиже се у комбинацији са осталим модалитетима физикалне терапије, а на првом месту са:

Ласеротерапијом

Криотерапијом

Магнетотерапијом

КАКО ИЗГЛЕДА ТРЕТМАН?

Физиотерапеут поставља терапијске електроде на болна и повређена места. У зависности од величине болне регије постављају се углавном од две до шест електрода. Затим се укључује електроапарат и подешава одговарајућа и тачна терапијска фреквенција и амплитуда. Пацијент осети пријатне сензације и мравињање, а никако непријатност и бол. Већ после само неколико третмана долази до побољшања, смањења бола и отока.

ГАЛВАНСКА СТРУЈА (Стабилна галванизација)

То је једносмерна константна струја која се примењује код болних стања, реуматских обољења, отока, повреда нерава и др. Индикације за примену галванске струје су: неуралгије, неуритиси, периферне лезије и парализе (убрзава исхрану нерава и опоравак), периартритис, бурситис, тендинитис, ентезопатије (запаљење меких ткива око зглобова), артрозе, артритис (болна колена, кукови, зглобови шаке), цервикални и лумбални синдром, посттрауматски отоци и хематоми, дисторзије (повреде меких ткива).

ЕЛЕКТРОФОРЕЗА

Терапијска процедура уношења лекова у организам посредством једносмерне константне или једносмерне импулсне струје средње фреквенције. Овом методом омогућено је да лек у најкраћем временском периоду буде унешен на место повреде или запаљења и одмах делује. Ова метода се примењује посредством електрода које су обавијене газом и натопљене у дестилованој води и равномерно попрскане раствором лека (кортико препарати, аналгетици, антибиотици). Предности ове терапије су продужено дејство лека јер се у кожи ствара депо и лек се постепено ослобађа у ткиво, те делује у максималној концентрацији директно на месту патолошког процеса. Тако се уједно избегава и оштећење гастроинтестиналног тракта и заобилази крвоток јетре, а тиме и њено оштећење.

Примењује се код:

• локалног запаљења поткожног ткива или неког зглоба,
• ожиљних стања,
• фиброзно промењених мишића и периартикуларних ткива,
• посттрауматских стања,
• запаљенских и дегенеративних реуматских обољења,
• ванзглобног реуматизма (периартритис, бурзитис, тендинитис, ентезопатије..)

ИНТЕРФЕРЕНТНЕ СТРУЈЕ

Интерферентна струја представља наизменичну струју добијену укрштањем, тј. интерференцијом две струје средње фреквенције те се називају и "укрштене струје. Примањују се посредством четири електроде разних облика и величина које се стављају на кожу. У последње време све више се користе биполарне интерферентне струје које се апликују посредством две електрода. Предност ове терапијске процедује је дубински ефекат у ткивима на месту укрштања струја (нпр. зглоб кука). Она је и једини облик електротерапије која се може применити и код болесника који имају присуство метала у организми (нпр. након уградње вештачког кука). Терапијско дејство на ткива је вишеструко: смањење бола (аналгетско дејство), смањење отока (антиедематозно), смањење упале (антиинфламаторно), убрзавање регенерације ткива (побољшава снабдевање ткива кисеоником), поспешује остеогенезу, тј. зарастање костију након прелома.

МАГНЕТОТЕРАПИЈА

Магнетотерапија подразумева примену константног или променљивог магнетног поља ниске фреквенције у терапијске сврхе.

Дејство ове терапије је многоструко:

• делује против упале ткива (антизапаљенски)
• против отока (антиедематозно)
• против бола (аналгетски)
• смањује "грч" мишића (спазмолитично)
• регенерипе ткиво
• стимулише зарастање кости након прелома (стимулише остеогенезу)

СОНОФОРЕЗА И УЛТРАЗВУК

Терапија ултразвуком (УЗ) подразумева терапијску примену звучних таласа од око 1 милион осцилација односно 1000kHz. Дејство на ткиво је вишеструко. Основни принцип дејства је механичко деловање које се састоји у високофреквентном таласном кретању звучних таласа које доводи до механичког треперења честица ткива, а тиме и до "микромасаже" ткива. Остала дејства су: шири крвне судове (вазодилатација), делује против бола (аналгетски), против упале ткива (антизапаљенски), против отока (антиедематозно), смањује "грч" мишића (спазмолитично), смањује ожиљке (фибринолитичко), повећава надражљивост моторних нерава.

Контраиндикације су:

тромбофлебитис у акутној фази

фебрилно стање

узнапредовала оклузивна артеријска обољења (3. и 4. стадијум)

пацијенти са пејсмејкером

ДИЈАДИНАМИЧНЕ СТРУЈЕ (ДДС)

Дијадинамичне струје су нискофреквентне струје полусинусоидног облика које се примењују у виду пет модулација, при чему свака модулација има одређени терапијски ефекат. Терапијски ефекат је вишеструк: аналгетско дејство (против бола), спазмолитичко (смањује "грч" мишића), вазодилататорно (нормализује поремећену циркулацију), против упално дејство.

Примењује се код:

• дегенеративног реуматизма (цервикални и лумбални синдром, артроза периферних зглобова)
• ванзглобног реуматизма (фибромијалгија, периартритис рамена и кука, ентезопатије)
• запаљенског реуматизма (реуматоидни артритис, Мб. Бехтерев)
• спортске повреде (дистензије-дисторзије зглобова, контузије или руптуре мишића)
• преломи костију, Судекова атрофија, неуралгије (нпр. тригеминуса), радикулопатије.

ТЕНС (транскутана електрична нервна стимулација)

Ова метода је једна од најделотворнијих у борби против бола (акутног или хроничног), те омогућава пацијенту да контролише бол и на тај начин смањи употребу аналгетика. Предност ове терапије је што се може користити и у терминалном стадијуму малигних обољења у циљу смањења бола. Бол се овом терапијском процедуром лечи електричним дражењем сензитивних нервних завршетака у нивоу коже наизменичном нискофреквентном импулсном струјом те се блокира пренос импулса бола до кичмене мождине, тј. врши се "контрола улаза бола". Метода се примењује посредством електрода које се постављају на кожу изнад болних тачака, дуж мишића и периферних нерава.

Примењује се код:

• контроле акутног, хроничног и неурогеног бола
• контроле постоперативног и порођајног бола
• бола у терминалном стадијуму малигних обољења
• спортских повреда и посттрауматских стања (нагњечења ткива, истегмућа мишића, тетива, ишчашења зглобова…)
• дегенеративног реуматизма (цервикални и лумбални синдром у фази јаких болова)
• радикулопатије (радикуларни бол - ишијас, брахијални синдром)
• постхерпетичних неуралгија
• фантомских болова након ампутације
• ванзглобног реуматизма (периартритис рамена и кука)

ЕЛЕКТРОСТИМУЛАЦИЈА

Електростимулација је терапијска процедура нискофреквентним струјама при којој се користе надражаји одређеног интензитета, фреквенције и трајања у циљу изазивања мишићне контракције који из одређених разлога нису у стању да функционишу на нормалан начин. Стимулација мишића, тј. контракција се може изазвати електричним импулсима преко моторне тачке мишића (место где нерв улази у мишић) или моторне тачке нерва (место где је нервно стабло најповршније, најближе површини коже). Ова метода се примењује посредством више електрода - плочастих (за стимулацију групе мишића одједном) или тачкасте електроде (за стимулацију појединачних мишића).