Термоминерални извори

Сијаринска Бања има 26 извора од којих 18 имају терапеутску вредност. У „Доњој Бањи“ постоје следећи извори: Главни извор, Извор за инхалацију, Мали Гејзир, Гејзир, Римски извор, Боровац, Спас, Рај и Хисар. У „Горњој Бањи“ постоје следећи извори: Јабланица, Здравље, Сузица, Снежник, три извора у Блатишту, Кисељак и бушотина „Б-4“. Вода појединих извора по свом хемијском саставу је различита: алкална, кисела, гвожђевита, са температуром од 68-76ºC. Лековите воде Сијаринске Бање имају различиту примену и користе се за купање, пиће и инхалирање. Оне помажу у лечењу хроничних реуматских обољења, кожних обољења, стомачних и болести жучи, обољења бубрега и мокраћних путева, анемију и шећерну болест, астму и хронични бронхитис, као и разне облике неурозе и стања лакше психичке и физичке исцрпљености.

Посебан куриозитет ове бање чине гејзири, који се убрајају у најатрактивније туристичке вредности Србије. Први „Гејзир“ је термоминерални извор који представља своју завршну атракцију. Објављено октобра 1954. године приликом бушења на левој обали Бањске реке на 470m надморске висине, на дубини од 9m, са температуром од 71ºC. Водени стуб гејзира износи 8м. Хемијски састав воде карактерише: натријум, литијум, хидрокарбонат и флуор. Н.Милојевић је установио да воде ових извора представљају највећим делом „последње минијатурне знакове некадашње вулканске активности“. Ослобађањем пара и гасова у великим дубинама образује се јувенилна вода, која под притиском избија на површини земље (М.Васовић). Успут, она се меша с обичном подземном водом, која се „великим пукотинама у расејној зони спушта до значајних дубина, образујући на тај начин воде термалних извора Сијаринске Бање“, пише Р.Илић.

Извор „Хисар“ настао је 25. октобра 1954. године када је извршено бушење на месту новог хотела. На дубини од 5,9 метара добија се мала издашност 11mL/s. Хемијски састав воде карактеришу: натријум, литијум, хидрокарбонат и флуор.

Извор „Рај“ налази се на десној обали Бањске реке. Каптиран је 1936. године у виду чесме, рекаптажом је повећана количина воде од 17mL/s. Вода непрекидно отиче. Хемијски састав воде карактеришу: натријум, литијум, хидрокарбонат и флуор.

Извор „Спас“ налази се у „Доњој Бањи“, удаљен је од Бањске реке на око 50 метара. Подигнута је чесма 1936. године са непрестаним отицањем. Услед загађења, вода је престала да тече крајем августа 1955. године извршена рекаптажа и добијена је издашност од 13mL/s. Хемијски састав воде је сличан претходном извору.

Извор „Боровац“ налази се на 3 метра удаљености од извора „Спас“. Настао је бушењем у времену од 20.-24. октобра 1954. године. Извршено је бушење до дубине од 9,3 метра. Издавање овог извора је 29mL/s. Сличног је хемијског састава са претходним изворима.

„Главни извор“ се налази три метра изнад нивоа воде у реци, у Доњој Бањи. Издашност овог извора је 0,9L/s. Вода избија и праћена је великом количином гасова. Отворена је у каналу дужине 30 метара у базенским купатилима.

„Мали гејзир“ је извор топле воде, који избија у облику водоскоке на махове. Настао је бушењем сонде као експеримент у вези са „Главним извором“. Приликом бушења појавила се термоминерална вода на 12. метру дубине и има мали утицај на „Главни извор“. Вода пулсира у различитим временским размацима од 12-17 минута избацујући приликом једне ерупције од 167 до 210 литара воде. Пулсирање настаје услед надирања гасова те се вода непрестано диже, док не настаје велико испражњавање гасова када наступа ефузија која са собом избацује и велику количину воде. Затим ниво воде пада испод врха цеви - статички пијезометар. Одмах затим почиње поновно пењање воде.

„Извор за инхалирање“ налази се на окомитој падини „Бунгоја“ на највишим коти од свих термоминералних извора. Бушење за овај извор није било планирано. Инжењер Капетановић је запазио да се стена на овом месту „зноји“ и да је топла. Бушењем дубине од 9,5 метара избила је топла вода од 70 ºЦ у количини 6,8L/s. Бушење је извршено 15. октобра 1954. године. Иначе, терен Бунгоје је „жив“ и понекад чује потмула тутњава. Тако се 24.-25. октобра 1954. године десио потрес, извор престао да избацује воду увис и спустио се на садашњи ниво.

Извор „Јабланица“ настао је у времену од 16.-20. октобра 1954. године бушењем у андезиту у Горњој Бањи. Налази се на 4,8 метара ниско и за 1 метар више од чесме „Здравље“. Бушењем до 11,45 метара дубине добијена је вода издашности 0,37L/s. Извршено је каптирање у виду чесме са слободним очицањем.

Извор „Сузица“ настаје од атмосферске воде која се филтрира и минерализује кроз стену. Издашност је незнатна 0,005L/s. Налази се у непосредној близини извора „Јабланица“ и извора „Здравље“.

Извор „Здравље“ испод арагонских стена налази се у Горњој Бањи. Каптажа је извршена у виду чесме 1952. године са слободним очицањем воде.

Три извора у „Блатишту“ налазе се у Горњој Бањи. Ови извори снабдевају топлом водом два базена и блатиште. Димензије базена су: 2,6к2к0,9, блатиште 4,5к1,5к0,4м, дно је од земље. Издашност ових извора је 0,02-0,04L/s. Лечење облагањем блатом се обавља на примитиван начин.

Извор „Кисељак“, вода извире из наноса, каптирана помоћу бетонског бунара, издашност је 0,1L/s. Вода је киселог укуса и пријатна за пиће.

Извор „Снежник“ под грабовима. Бушење за овај извор извршено је од 10. до 16. октобра 1954. године до 17 метара дубине. Избија вода која стално тече. Издавање овог извора је 0,28L/s.

Бушотина „Б-4“ се налази у Горњој Бањи у тзв. Језеришту. Дубина бушотине је 1232 метра, а издашност је 33L/s. Притисак воде је 8,5 бара. Над бушотином је метална конструкција. Приликом бушења ове бушотине до 1232 метра утврђено је да има 5 водоносних слојева. Вода се користи за загревање хотела.